Gradonaèelnik Zagreba pripada društvu uglednih liènosti

02.09.2005.

Zbog odsutnosti nisam prije došao do priloga novinara Glasa Koncila Tomislava Vukoviæa, objavljenog u rubrici Otvoreno pod naslovom »Degutantno ponašanje« (Vjesnik, subota/nedjelja 20. i 21. kolovoza 2005.). Kako sam u njemu prepoznao svoje pozdravno slovo koje sam uputio predslavitelju euharistijskoga slavlja kardinalu Josipu Bozaniæu te drugim èasnim i visokim gostima okolnošæu proslave Velike Gospe ove godine u Remetama, osjeæam se dužnom odgovoriti gospodinu Vukoviæu i doista odbaciti njegove zaèuðujuæe insinuacije.
Primijetio sam kako su neki novinari našli zanimljivim istaæi moje oslovljavanje gospodina gradonaèelnika Milana Bandiæa titulom »ekscelencijo« (npr. »Ekscelencijo Bandiæu, molim Vas da pomognete svetištu« u Jutarnjem listu 16. kolovoza, str. 38), istièuæi molbu da pomogne u obnovi svetišta.
Dok je jednima to èudno »kulturološki« (ako nije tako, ne vidim tada potrebu da se to istièe u naslovu priloga?! – Jutarnji list), drugima je to »degutantno« (Vjesnik). Dok novinari Jutarnjega (T. Galoviæ i P. Manitaševiæ) istièu navedeni titul u naslovu svoga priloga, iskazuju potrebu privikavanja na jedan uljudan i primjeren govor, dotle novinar Glasa Koncila (zaèuðujuæe?) pokazuje neznanje (?) i iz toga svoga neznanja dijeli lekcije o tobožnjoj opasnosti miješanja crkvenih ljudi u politiku ili, što je još gore, kako on to smiono oslovi kao »podilaženje«.
Neznanje može biti propust, a osloviti nešto »podilaženjem« spada na vrijednosni sud s moralnim kvalifikacijama. Novinar Glasa Koncila mogao je nadvladati svoje eventualno neznanje, ili barem dovesti u pitanje svoj stav, samo da je prije pisanja priloga proèitao što u Klaiæevu »Rjeèniku stranih rijeèi« znaèi titul »ekscelencija«.
Možda je mislio da to znade samim time što je u nas uobièajeno da se taj titul pridaje gotovo iskljuèivo biskupima. No, ne vjerujem da je o tome rijeè. Ako bi to ipak tako bilo, tada je to pitanje kulture. A kultura se uèi, kao i sve drugo, iz knjiga i iskustva. Bogoljub Klaiæ izrièito kaže: »ekscelencija (i ekselencija) lat. excellens - uzvišen, odlièan, izvrstan) "preuzvišenost": "preuzvišeni gospodine": naslov ministrima, generalima, biskupima i ostalim visokim i uglednim liènostima, danas osobito uobièajen u diplomatskom obraæanju (kod Krleže i prema njem. ekscelenc): ekscelentan (ekselentan),-tna, tno, - odlièan, izvrstan, izvanredan, osobit, uzvišen, koji se odlikuje, koji nadmašuje.« Tako B. Klaiæ.
Naš novinar Glasa Koncila to naziva »degutantnim« interpretirajuæi moje oslovljavanje kao »podilaženje«. Kad ne bih znao da gospodin gradonaèelnik glavnoga grada jedne države ne pripada društvu »visokih i uglednih liènosti« (Klaiæ), onda bih doista bio kulturološki primitivan èovjek, a kada bih ono što nekomu ne pripada pridavao nekom iz interesa, onda bih doista bio »degutantan« èovjek. Mislim da nisam ni jedno ni drugo. Ozbiljno držim da sam svakom visokom uzvaniku u svom oslovljavanju dao ono što mu i pripada. Toga se ne stidim. A tko misli da sve to treba drugaèije protumaèiti, budi mu dopušteno.
Autor je provincijal
karmeliæanske zajednice.

Povratak