|
|
Arhiva "Iz medija"
»Neovisnik« Denis Latin je zapravo ovisnik o HNS-u 23.10.2003.
U nastajanju medijskog tržišta u ranom »tranzicijskom« razdoblju presudno je bilo tko æe si prigrabiti kakav »medij« ili kome æe se kakav »donirati«. I taj proces je prošao, kao i cjelokupna »metamorfoza« vlasništva – po opæem naèelu – »tko je jamio, jamio – kome se doniralo, doniralo«. U tom »prasku« nastali su: i medijska konkurencija i »sloboda« i »neovisnost« – ukratko – cijela »medijska moèvara« – da parafraziramo ministra za ekologiju, koji je dobio posao – oèuvanja moèvara po Hrvatskoj!
Nakon svega, »sloboda štampe« se ostvaruje na kiosku, a u Zagrebu i na križanjima prometnica. U djeliæima minute, izmeðu crvenog i zelenog svjetla na semaforu, može se kupiti »slobodni i neovisni« Jankov i Markov »medij«. Još se slobodno može »donirati« i prosjake.
»Slobodne« privatne televizije i radija konzument ne plaæa kunama, veæ dopuštenjem da mu ispiru mozak pa je tu sloboda potpuna, a prije nego ga »medij« izludi može ga iskljuèiti. Gumb je, dakle, bit »slobode medija«.
U takvoj, »pravit« æemo se, kao i svi, licemjeri, idealnoj situaciji, ostaje još »borba« za one koji nisu na tržištu, ponajprije za HTV. Ona se financira iz tri izvora, poreza, pretplate i reklame. Pristup tržištu reklama joj je ogranièen pa glavninu prihoda ostvaruje iz prva dva izvora. Za tako pribavljen novac obvezna je osigurati – ogranièit æu se na »politiku«, štoviše na politièke stranke – podjednaku zastupljenost svih relevantnih »opcija« – u »minutaži«, kritici, pohvalama, pokudama, a osobito je važno da se korektno prenese tko što zastupa i èini. Pojednostavljeno, uravnoteženi medijski proizvod politike njezin je zadatak, a ne propaganda u korist samo nekih stranaka.
»Sluèaj Latin«
Nažalost, takva »pravila igre« èesto se ne poštuju ili »zaobilaze« – na razlièite naèine. U doba HDZ-a, èinilo se to »na veliko« i naoèigled, pa su razni »osloboditeljski forumi« vrištali da ih je i »nebo« èulo, a s HTV-om su imale posla i Europa i Amerika! Danas je »novo vrijeme«, pa se pravila krše suptilnije, ili ih se jednostavno »premosti«. A kako se to radi, pokazat æe nam opis »sluèaja Latin«.
Denis Latin je »Latinicu« na HTV-u poèeo proizvoditi, ako se ne varam, u doba Vrdoljakove »strahovlade«. Nakon izleta u Paviæevu, Kutlinu i, kažu, Pašaliæevu »grupnu neovisnost«, dvijetisuæite se »vratio kuæi«. Zahvaljujuæi toj emisiji i javnoj televiziji postao je jedan od najpopularnijih novinara. Popularne javne liènosti (od nogometaša do novinara) èesto, i ne želeæi, postaju »tvorci« javnog mnijenja, a ako to osjete kao »zov«, nudi im se sjajna moguænost da »praznu« javnost napune kao prepariranu »patku«. Latin oèito strasno želi igrati ulogu »velikog medijskog meštra« za politiku. Èini to »Latinicom«, èemu naèelno, nema prigovora, no on je i proširio posao.
Tzv. »image« – aureolu »medijskog sveca« – koju je stekao na javnoj televiziji, za novce svih pretplatnika, poèeo je prodavati jednom privatnom tjedniku. Tamo mu se, meðu prvima »na putu« našao, još kao »vladajuæi«, Budiša – i iskusio njegov »pravedni gnjev«. Zajedno s drugim medijskim aktivistima »stucao« mu je »politièke kosti« i – »bacio« u Savu. Odmah do Budiše u redu je Raèan, te »njegovi«. Ivici se u Latinovoj kolumni sustavno »èupaju« brada i brkovi i uporno ga se proglašava i gorim »hadezejcem« od »hadezeovaca«, gorim Ivicom od Ive, Franje i ostalih.
»Neovisna« ovisnost
Èovjek bi pomislio – ta em hrabro, ta em neovisno, ta em novinarstvo. A kad tamo »neovisnik« je zapravo ovisnik – o jednoj drugoj stranci na vlasti – o HNS-u! Ne zna se tko mu je miliji, tko draži i, koga »poèeškati« bolje, koga jaèe, u jakoj konkurenciji Mesiæ – Pusiæ – Èaèiæ, a poneku lijepu rijeè treba saèuvati i za Banca. Postao je tako aktivist, »glasnogovornik« a ubrzo, i »maneken« HNS-a, a to se još zove – »neovisno novinarstvo«!
Redovito mu je na »jelovniku« i Bandiæ, precizno, od HNS-a, odavno prepoznat kao »zadnja brana« stranaèkom projektu osvajanja Zagreba, skraæeno – POZ. Radi se o jednom »od najtežih produkata vladajuæeg SDP-a«, »temeljcu na kojem poèiva hrvatski politièki supstrat«, a »Bandiæev nasilnièki put prema vrhu vlasti«, »recept za politièko cro-stado« – tvrdi Latin. I vodi antibandiæevsku bitku »svim raspoloživim sredstvima« – za raèun ono malo »narodnjaèke« vlasti. Inaèe ta bitka traje u skladu s procjenom njegove stranke kako je HDZ u Zagrebu prilièno onemoæao, a ako i nije, tu su stare hadezeovske veze kao ispomoæ. HSS su »seljaci«, a ovo je grad, Budiša je veæ eliminiran, prepreka je dakle jedino – SDP. A »ode« li SDP u Zagrebu, onda je i Hrvatska izgledna. To su, dakako, prilièno dobre procjene HNS-a glede bitke za biraèko »cro-stado« zagrebaèko, no pristup je, nekako, »nenarodan«, poglavito kad je novac u pitanju.
»Narodno« je nastojanje da se troškovi propagande, pa i preko Latina, prevale na »narodni«, porezni, džep, no u tome se ova stranka veæ usko specijalizirala. Latin je pritom njezin »medijski centarfor«. Dobra ilustracija takvog »biznisa« je i najnoviji Latinov tekst u nareèenom tjedniku pod naslovom: »Sanader i Raèan beskorisni su potrošaèi državnog proraèuna«.
Stranaèki angažman nespojiv s radom na HTV-u
Latin je i kao »maneken« sudjelovao u HNS-ovskoj predizbornoj kampanji »razbucanja« uprave, iste one koju je »dinastija« Pusiæ pedesetak godina »betonirala i armirala«, pa je, osim ostaloga, i zato takva kakva danas jest. Tako se radi dobar, dugoroèni »posao« – naime generacijama. I Latin ovaj, za HNS kao jedinu medijsku stranku u Hrvatskoj, izuzetno znaèajan posao, radi »na crno« veæ dugo, pa æe rezultate njegovog rada konkurentske stranke sigurno osjetiti veæ na ovim izborima, jer on ga radi odlièno. Pa u èemu je onda problem? Samo u èinjenici što nikakav izravni neizravni stranaèki angažman novinara javne televizije nije spojiv s radom na HTV-u i s bajkom o »neovisnošæu«. I za Latina vrijedi isto što i za slavnu voditeljicu TV-Dnevnika: Niti ona smije, dok radi na HTV-u, »špancirati« u suknjicama kakve modne kuæe po modnim revijama, a još manje to u »gaæama« HNS-a smije èiniti Latin. Ukoliko to doista želi privatnih je televizija dovoljno pa može birati. Može da je doista istina da su Raèan i Sanader »beskorisni gutaèi proraèuna«, no isti taj novac ne može ni Latin »gutati«, ni posredno ni neposredno, u korist samo jedne stranke, jer i za nju vrijede ista pravila kao i za sve druge – kolikogod se njezini propagandisti trudili dokazati da je ona »istija« od drugih. Uostalom cijeli je taj sluèaj odlièna tema za jednu – Latinicu, a ne znam kako ga veæ nije registrirao i onaj Hahao. Èudi me to za njega, reagira Mato Dretviæ Filakov, politolog iz Zagreba. | |
