|
|
Arhiva "Iz medija"
Ja sam èovjek neoèekivanih poteza 17.12.2004.
|
|
 Miroslav Liliæ, svojedobno jedan od najmoænijih televizijskih ljudi, danas živi relativno mirno. Ne zna raditi na raèunalu, nema mobitel, a ni na kuæni se telefon ne voli javljati. No, kad je na pomolu neka neugodna situacija, spakira kovèege i zbriše u rodni Siveriæ kod Drniša. Pa ipak, nedavno je pristao ponovo stati pred kamere, ovoga puta privatne »Nove TV« na kojoj vodi emisiju »Predsjednièki kandidati s Miroslavom Liliæem«. No, priznaje da mu ni nakon 30-godišnjeg iskustva na televiziji još uvijek nije svejedno kada se upale kamere.
– Imam strašnu tremu prvih nekoliko minuta. Uvijek sam imao tremu kada sam išao u živo, pa i kada sam vodio »Dnevnike«. U ovoj prvoj emisiji takoðer sam imao tremu, no ekipa Nove TV na èelu s direktoricom programa Ivom Gaèiæ i novinarima vrlo je dobra. Možda sam imao odreðenu rezervu obzirom na jaèinu njihovog informativnog programa i infrastrukturu koju Nova TV ima, angažiranjem vanjskih ljudi stvorena je jako dobra ekipa koja odlièno radi. No, ja sam uvijek bio takav. Treba mi pet-šest minuta, ovisi kako krenem. Nekad imam problem da krenem previše opušteno. Moram imati samokontrolu...
PUBLIKA VOLI PRIRODNOST
Zašto? Pa niste više na državnoj televiziji, smijete biti opušteni i drukèiji...
– Ma, nije mene sram grešaka. Publika koja me se sjeæa iz mojih emisija voli prirodnost. Nema èovjeka koji može izgovoriti 50 reèenica bez lapsusa. Nadam se da æe iduæe emisije biti ipak malo drugaèije.
Jeste li vi snažno opredijeljeni i koliko vam to možda smeta u voðenju takve emisije?
– Nisam i mogu vam reæi da me do danas još nitko nije nazvao. Recimo, direktoricu programa Ivu Gaèiæ nakon prve emisije su zvali iz tri-èetiri izborna stožera da protestiraju, ali mene zaista nitko nije nazvao. Mnoge od kandidata poznam, od predsjednika Mesiæa kojeg osobno poznam, privatno sam dobar i s Ðurðom Adlešiæ, Slavenom Leticom, Antom Kovaèeviæem, Rojsa poznam... dakle gotovo sve njih poznam i skoro sa svima sam na »ti«, pa je još èudnije što me nisu zvali.
U ovom ste nabrajanju izostavili Jadranku Kosor...
– Nju sam sreo dva puta u životu tako da nju ne znam iako smo zajedno radili na HRT-u.
Kakvi ste s èlanstvom u politièkim strankama?
– Prije sam bio u Savezu komunista, a nakon 1990. godine nisam se uèlanio niti u jednu stranku. Ja sam vam tada osnovao svoju »Stranku noæi i ljubavi«. Još uvijek je aktivna iako nije aktivirana do kraja.
NE ZNAM HONORAR
Zaista sam mislio da æete tu svoju televizijsku karijeru završiti na HTV-u na nekom savjetnièkom mjestu gdje æete kao gospodin dolaziti u kuæu na kojoj ste i poèeli, malo se družiti s ljudima i tako do mirovine. A vi ste se odluèili za ekran jedne daleko manje, privatne televizije...
– U pravu ste, to je bilo i moje razmišljanje i zaista sam mislio prièekati da protutnji prosinac... Jednostavno, došla je ta ponuda i teško je reæi je li to što sam je prihvatio bilo pametno ili nije. Siguran sam da æu to odraditi korektno. No, jednostavno sam rekao »da«, a možda sam se kasnije i mislio povuæi, ali je bilo kasno. Je li mi žao? I je i nije. U principu nije. I dalje me zanima televizija, ali zaista nisam mislio da æu ponovo biti voditelj. Da mi je netko rekao prije dvadeset dana da æu ovo raditi rekao bih: »Ma nema šanse«.
Zašto ste onda pristali? Zbog novca?
– Nije novac, on mi ništa ne predstavlja. To može biti dvadeset mojih veèera. Zapravo, uopæe ne znam koliki mi je honorar. Kad su me pitali koliko hoæu, rekao sam da naprave kako god žele jer me to zaista uopæe ne zanima. Tako do danas nemam ni potpisan ugovor ni dogovoren honorar. Ništa.
SVJESTAN ODGOVORNOSTI ODLUKE
Znaèi, ako vas ne isplate nikome ništa.
– Pa što, bože moj. Neæe mi biti prvi put u životu da popušim neke novce. Uostalom, ja sam èovjek neoèekivanih poteza. U životu sam povukao neke poteze koje ni sam ne bih oèekivao. Kad èovjek radi odgovoran posao mora donositi odgovornu odluku. Ovo je odgovorna odluka i ja sam svjestan njene odgovornosti. Recimo, za emisiju mi treba petnaestak pitanja, a ja sam ih napravio 140. Onda ih mijenjam svaku veèer i smišljam nova. Dakle, ja to radim maksimalno odgovorno. Opet kad razmišljam zašto sam to prihvatio... radi slikanja na ekranu nisam jer mi to nije važno. Radi novca nisam... Dogodilo se.
Uhvatili vas na krivoj nozi?
– Može biti i to. Možda ja negdje u podsvijesti mislim da æe te èetiri emisije biti dobar, korektan, nestereotipan projekt koji može biti drugaèiji od ostalih. Možda je to bio izazov za mene da te izbore pokažem drugaèije.
POLITIKA JE KOCKA
Kako vam je uopæe onda sada raditi kad nema tih famoznih poziva. I sami ste govorili da su vas u karijeri stalno pratili ti pozivi i urgencije politièara.
– Dugo sam godina obnašao odgovorne funkcije. Bio sam dugo godina i urednik deska i glavni urednik informativnog programa i glavni urednik cijelog programa, prema tome to je i normalno. Za mene je sastavni dio da me ljudi zovu i bune se. Mi sada radimo ovaj razgovor na pet kartica, a vi æete napraviti od toga recimo dvije. Normalno je da æu ja možda smatrati da je bilo važno nešto što ste ispustili. Normalno bi bilo da vas nazovem i da vas pitam zbog èega niste stavili ono što smatram važnijim. S tog stanovišta shvaæam da se nekom kandidatu ne sviða to što nešto nije stalo u prilog o njemu.
Nije isto da mi prigovarate iz ove pozicije i s pozicije èovjeka koji mi daje plaæu ili me može smijeniti.
–To je toèno. Zato polazim od toga da je ovo dosad napravljeno po profesionalnim kriterijima. Zato æe kandidati kod mene izvlaèiti kuglice koje æe odluèiti o pitanju, da ne kažu zbog èega sam ih pitao baš to. Rulet. I njih treba natjerati malo da kockaju. Pa i politika je kocka.
JEZIK BRŽI OD PAMETI
Iz svega onoga što sam o vama proèitao ispada da ste vi zapravo pravi primjer antinovinara odnosno onoga što novinar i urednik ne smije raditi. Ili ste vi jedini iskreni, a drugi nešto muljaju...
– Mogu bez ostatka reæi da su velikim dijelom moje Dnevnike i lagane reportaže gledatelji cijenili zato što sam bio neposredan. Znam da su neke stvari koje govorim van kriterija novinarstva. Ali ja se ne mogu mijenjati u ovim godinama. Ako se nisam mijenjao u 35. godini, kako æu u pedesetoj? A sad imam šezdeset. Potpuno ste u pravu u toj procjeni, ali to je jednostavno tako bilo. Provukao sam se tako kroz život i tako je to ostalo. Pa neæemo sad to mijenjati.
Pa vjerojatno su tako radili i svi drugi vaši kolege koji su sve to vrijeme radili na televiziji. Sve to znaju, ali se zapravo prave da to nije bilo tako.
–To je toèno. Ljudi misle kada daju izjavu da to mora biti promišljeno. Ja sam samo iskreniji od njih. No, i ja sam dobio puno puta u svom životu po leðima i u javnosti i u novinama za neke svoje privatne istupe. I tada sam radije odustajao od funkcije nego da se mijenjam kao osoba. Znaju mi reæi da mi je jezik brži od pameti. I to je zaista tako. Nekad kažem naglas misao za koju u podsvijesti mislim da je nije dobro reæi, ali to jednostavno ne mogu kontrolirati. To ode tako kako ode, pa što bog da.
LOŠA SMJENA GENERACIJA
Ta vaša generacija jako je aktualna. Recimo, Silvija Luks u središtu je medijske pozornosti. Što mislite o njenom sluèaju?
– Baš ne dajem negativne izjave o kolegama iz pristojnosti. Mislim ono što sam kritièki govorio o sebi, u stilu »je li mi ovo trebalo«... Problem je što Silvija, a vjerojatno postoji još takvih ljudi moje generacije, nije na vrijeme dogovorila s televizijom što æe raditi. Silvija je imala briljantne izvještaje i intervjue. Sjeæam se da smo prije 25 godina dugo èekali intervju s Francois Mitterandom, a ona ga je riješila u tri dana. Ona je posebno probojna i kvalitetna novinarka, no treba je imati pod kontrolom, što je dosad jedino pošlo za rukom uredniku dokumentarnog programa Angelu Miladinovu. I do New Yorka je došlo bez potrebe. Zbog èega bi ona trebala biti dopisnik iz Amerike? Ta generacija više nije za ekran, što ne znaèi da se povremeno ne može pojaviti s nekim intervjuom. Smjena generacija nije napravljena na pametan naèin, pa se sada dogaða ovo što ne treba ni Silviji ni HTV-u.
Saša VEJNOVIÆ
Snimio Nenad REBERŠAK |
Povratak
|
 |
|
