HRT nije javna veæ državna televizija!

14.03.2005.

Zaista ponekad izgleda smiješno nastojanje šefova s Prisavlja da Hrvatsku radioteleviziju nazivaju »javnom televizijom«. Jer, to je zdanje javno jedino utoliko što im plaæe, službene automobile, sveèane ruèkove i veèere i još kojekakve »sitnice« osigurava javnost.
    Doduše, zakonodavstvo je predvidjelo da predstavnici javnosti budu u krovnom tijelu HRT-a, no to tako jest samo na papiru. Ti predstavnici javnosti, okupljeni u Programskom vijeæu HRT-a, dobro doðu kada treba potvrditi kako se poslovni planovi odlièno ostvaruju. Na stol im se stavljaju i rezultati revizija, ali im se pritom prijeti da ništa od viðenog ne smiju otkriti onima koje predstavljaju jer se radi o strašnim poslovnim tajnama, pa nekog velikog smisla u svemu tome i nema.
    No, kada jedan od predstavnika te javnosti od HRT-a zatraži jedan naoko beznaèajan podatak, iznos koji su predsjednièki kandidati platili za spotove emitirane na toj »javnoj« televiziji, dobije samo cinièan osmijeh i poruku da se to javnosti ne tièe. Dakle, tièu ih se poslovni planovi i rezultati, sitni (ili krupni) kriminal kojeg je uhvatila revizija, ali ne i podatak koliko je HTV zavrtila spotova Jadranke Kosor i Stjepana Mesiæa?!
    U nekoj ureðenoj državi Europske unije bilo bi sasvim normalno da politièari svojim biraèima podastru detaljan ispis troškova svoje kampanje – od svakog donatora poimence, pa do svake kune potrošene za promidžbu. Ta je praksa, meðutim, za Hrvatsku nedostižna galaksija, pa biraèi imaju pravo sumnjati da im politièari ne žele priznati koliko vreæa novca potroše da im objasne kako su super, dok istovremeno gomila ljudi živi u krajnjem siromaštvu. Upravo bi zadaæa medija trebala biti da takve stvari raskrinkava. A HRT je navodno javni medij. No, na Prisavlju su odluèili da æe, u ovom sluèaju, biti državni medij pa æe držati stranu onima koji im kroz zakone osiguravaju izdašno financiranje na raèun nas naivaca. A obvezu o informiranju javnosti ostavit æe za neki drugi put.

Povratak