Novinari, Tito i turistièki vodièi

31.05.2005.

Mi »seoski novinari«, koji radimo dopisnièki posao iz svojih manjih i veæih gradiæa, na ulici smo èesto pokretne mete. Svakome može pasti na pamet da nam se »uvali« za stol dok pijemo kavu sasvim privatno, da zove telefonom doma, zaustavlja nas na ulici svojim primjedbama, jer mi, kao, nemamo radno vrijeme. Juèer mi se dogodilo, ne prvi put, da me sugraðanin zaustavio na ulici. Naravno, saslušala sam ga, premda sam se žurila na dogovor. A što je bilo tako hitno i važno?
- Ovi turistièki vodièi koji turistima pokazuju grad, zašto oni više uopæe ne spominju Tita, ne kažu ljudima da su svi ti hoteli i taj turizam izgraðeni u socijalizmu, poèeo je moj sugovornik. Pokušala sam saznati zašto baš mene o tome pita, zašto to ne pita vodièe ili one koji ih spremaju za posao, a znate li što mi je odgovorio? »Vi novinari to trebate napisati pa æe onda netko možda razmisliti!« Suzdržala sam se daljnje rasprave i pitanja jer mi se žurilo, ali veæ mi je na vrh jezika bilo pitati ga je li glasao na lokalnim izborima, pa ako nije, da mu dam »košaricu«. To nam je u dopisništvu palo na pamet dan nakon izbora, kada je bilo jasno da u Poreèu nije glasalo ni 40 posto ljudi. Buduæi da nas dnevno sugraðani obasipaju pritužbama i molbama, mislili smo uskratiti to pravo onima koji se nisu potrudili izaæi na izbore.
Naravno, to je bila prièa smišljena u afektu, a neafektirana primjedba o brisanju Tita i socijalizma iz prièe za turiste i dalje ostaje posao nekoga drugoga.

Povratak