Zakon Pjace i splitske face

28.06.2005.

Kako misliš da æu napravit ovi intervju kad nisan vidija knjigu?
— Šta ima veze?! Pisat æeš šta ti kažen. Knjiga se zove Zakon Pjace, a podnaslov je Splitske šezdesete. Ima dvista pedeset strana, dvista slika i pisa san je šest miseci. Znaèi - Zakon Pjace!
A šta ti imaš s Pjacon kad si iz Tršæanske?
— Pizdo, na Pjaci je sve poèinjalo i završavalo. Tu su se skupljale klape, vatale cure, upoznavalo, voltavalo, zajebavalo, na Pjaci su vladali neki zakoni. Na iljade srednjoškolaca bilo bi od kraja do kraja. Svakome mediteranskome gradu koji drži do sebe na Pjaci je bilo srce. Na žalost, na splitskoj Pjaci više nije tako.
Nego kako?
— A nikako, tužno, nema nikoga, nema ðira. Proðen sad priko Pjace pa vidin Dinka Kovaèiæa, Vjeku Vrankoviæa, Snjegu Gazde s mužen Vanjon, Dejana Kružiæa, Joška Pleška, Iliju Maršiæa, Vlahu Majiæa, onih par tièari i penšjunati... i to je sve. A znaš šta je sve bilo šezdesetih.
Neman pojma, rodija san se 17 godin poslin!
— Ajme majko, koga su poslali da s menon govori! Onda ovako: Sve je poèelo sa Sanremon 1960. godine, di je pobijedija Tony, s ipsilon na kraju, Dallara, sa dva l, s pismon Romantica. Sa c, pazi, a knjiga završava u lito 1969. spuštanjen èovika na Misec.
Je l’ s n?
— Ajde u k! Pazi, logièno je da su svakome godine njegove mladosti najbolje i najdraže, ali moja generacija imala je sriæu da je živila u vrime svjetske revolucije mladih u cilome svitu. To je...
Znan! Rock, uvik isto ponavljate!
— Ala šta zajebaješ! Je rock, ali nije samo rock! Bile su i elektriène gitare, noæni program Radio Luxembourga, znaš kako se to piše...
Ajde naprid!
— A falit æeš sto posto, napiši Luksemburg, kako se èita. E, pa program je poèinja s instrumentalom Apache od Shadowsa, ajme šta je to bilo. Onda mini suknje. Kad je Mira Radniæ došla u školu "Bratstvo i jedinstvo" u minici, prikinuta je nastava! Pojavile su se rebatinke i Èehinje, nosile se duge kose...
To je tebi osobito znaèilo...
— Znaèi duge kose... disco klubovi, bafe, djeca cvijeæa. Duško Mišurac donija je u Tršæansku prvu ploèu Beatlesa s genijalnon "Love me do". A tek kad bi nabraja face...
Nabroji!
— Aaaa... Mare Žebon, Gaga, Šago, barbir Sreæko Buj, Petar Joviæ Pempek, Luka Juti... Ima ih milijun, a dogodovštine su sve u knjizi.
Di ste izlazili?
— A di nismo. U Vinalka su svirali Indexi, na Turistièkoj palaèi Pro Arte, na Bastiona Crveni koralji, u Studentskom krugu beogradske Siluete. Kultno misto bili su Dioklecijanovi podrumi di su svirali Batali, Mladi batali i Mi. Tamo si na ples dolazija s brokvon da bi ima di obisit jaketu.
Sport i rekreacija?
— Bilo je pet nogometnih klubova; Hajduk, Split, Dalmatinac, Nada i Sjever. Rukometaši Splita igrali su na Firule, košarkaši Splita na Špinut, Nadini ragbijaši stalno su bili prvi, Ðurðica Bjedov i Nikola Piliæ apsolutni vladari.
A socijalna situacija?
— Japanke su se kupovale za jedno lito, a pukle bi do prvi sedmoga. Onda dalje krpi žicon ili odaj bos do kraja lita. A Sanremo na prvu televiziju u kvartu, u tinelu Roberta i Jelke Borèiæ gledalo bi 25 do 30 ljudi. Priša mi je, moran iæ, drugo èitaj u knjizi...

Povratak