hrvatsko novinarsko društvo croatian journalists' association 
Perkovčeva 2 | 10 000 Zagreb | Tel: 482-8333 | Faks: 482-8332 | E-mail: hnd@hnd.hr
 
|
Arhiva "Iz medija"Mreža prije mreže20.10.2007.
Davno prije Photoshopa i danas svima dostupnih printera jedan je oblik izdavaštva posebno cvao meðu mladima u svijetu, pa tako i u Istri. Rijeè je o fanzinima, èasopisima koji su, kao što im i ime kaže, bili »fanovski« usmjereni jer su ih najèešæe pokretali obožavatelji nekoga glazbenog pravca. Prvi prije drugog Koji je zapravo bio prvi istarski ili pulski fanzin? Taj je podatak teško sa sigurnošæu odrediti, ali možda je to bio »Triè traè«, koji je ureðivao Nikola Vojnoviæ. On je od 1982. do 1987. godine izdao desetak brojeva toga fanzina, koji se bavio punk scenom. Kako sam kaže, pulski su fanzini tada bili vezani uz lokalnu punk scenu, a pratila se i scena tadašnje Jugoslavije, u kojoj je od 1985. do 1987. cvalo izdavanje fanzina koji su uglavnom su pokrivali hardcore punk scenu.- »Triè traè« je nastao s idejom da potakne ljude u Puli da sviraju. Svake se godine poboljšavao, iako je bilo jako teško doæi do novca i moguænosti za umnažanje, a sve se radilo po uzoru na fanzine koji su 1976. nastali u Engleskoj. Trebao nam je fotokopirni aparat ili neka metoda primitivnog tiska jer je tiskanje u tiskarama bila nemoguæa misija, zbog skupoæe i cenzure. U poèetku je »Triè traè« više slièio biltenu. Sve je to bila èista improvizacija. »Polet«, »Start« i sliène novine nas nisu zanimale, htjeli smo informirati ljude o punk sceni. Distribuirali su se besplatno, za malu cijenu ili se razmjenjivali za druge fanzine, jer veæ tada su postajala tržišna pravila pa fanzin nikako nije mogao koštati više od neke ustaljene cijene. Prvih par »probnih« brojeva pisano je rukom, a kasnije smo se udružili s grafièarima. Od treæeg ili èetvrtog broja sve smo tipkali. Pisali smo uglavnom prikaze koncerata, pisali smo i o svojim putovanjima, radili recenzije albuma i intervjue, a izdavali smo i kazete. Nakon odlaska na studij u Zagreb zajedno je s Denisom Èulinoviæem Hašom, pjevaèem grupe Patareni, radio fanzin »Èrnomereèki urlik«, u kojem su se sprdali s glazbenom scenom. Vojnoviæ ne misli da su ulogu fanzina preuzeli blogovi, veæ je to uèinio Myspace, koji informira o bendovima, kao i web stranice. »Fanzini su nekad bili ono što su danas forumi na netu«, smatra on. Pjetro: Glazbeno-literarni poklon prijateljima Za razliku od ljudi koji su u avanturu s fanzinima ulijetali bez puno prethodnog iskustva, Nevenko Petriæ Pjetro imao je iza sebe ureðivanje nekih školskih i omladinskih listova, a bio je i posljednji urednik »Ibora«, èasopisa za književnost i kulturu.- Fanzin je za mene bio nešto novo. Zainteresirao me je fanzin kao medij, sloboda i jednostavnost u radu. Fanzini koje sam radio nisu pratili odreðenu scenu i grupe, veæ sam htio stvoriti nešto trajnije poput poezije i tekstova. U suradnji s Liviom Morosinom pokrenuo sam fanzin »D. Moscheni Calzolajo« i to je radio krug ljudi oko Gustafa, koji su tada pripadali underground sceni. To su bili primjerice Pino Ivanèiæ, Miro Milanoviæ i Boris Bjelica, koji su uz druga ovdje spomenuta imena bili najvažniji suradnici u oba fanzina. Petriæ je od listopada 1983. do prosinca 1984. izdao deset brojeva »D. Moscheni Calzolaja« i kaže da su fanzini tada zapravo bili ilegalni pa je ispod naslova prvog broja napisao »glazbeno-literarni poklon prijateljima« da ne bi snosio posljedice. Nakon toga je pokrenuo »Flash«, èijih je deset brojeva izašlo izmeðu lipnja 1986. i svibnja 1988., te pripomogao Robertu Matiæu u ureðivanju fanzina »Origano« 1985. godine. Petriæ prièa da je imao problema s bojom, koja se ljuštila pa je sve primjerke šestog broja posprejao lakom za kosu. - Kopiralo se najviše u Uljaniku. Donijela bi se boca rakije ili konjaka, pa bi nam deèki koji su tamo radili izašli u susret. Od èetvrtog broja smo eksperimentirali – svaku smo koricu svakog primjerka radili rukom, bila je unikat. U »Moscheniju« smo pisali o rocku, a bilo je i poezije i proze, pa je primjerice pjesmu objavila i danas poznata novinarka Jasna Babiæ. U osmi broj ubacili smo originalne radove Valtera Smokoviæa, u svaki primjerak po jedan njegov crtež. Nakon DMC-a Petriæ pokreæe »Flash«, koji je tako nazvan jer je htio napraviti fanzin manjega formata i s kraæim tekstovima. Opet sklon eksperimentima, prvi broj »Flasha« Petriæ je izradio na papiru formata A3 koji je preklopljen, dok je drugi sastavljen od dvaju papira A4 slijepljenih po dužini i preklopljenih. Uz sedmi broj, koji je bio u prozirnom omotu, priložili su kondom. Miro Kusaèiæ, koji je takoðer bio jedan od važnih suradnika, izradio je dva zadnja broja u sitotisku. - Smetala mi je polupismenost ostalih fanzina, engleske rijeèi koje nisu bile adekvatno prevedene na hrvatski. Fanzini opæenito meðusobno su bili konkurencija, »podjebavali« su jedni druge, ali su bili i jako zabavni, kaže Petriæ. Maske: Prvi broj natipkan na pisaæoj mašini iz 1930. Fanzinska scena, sada veæ u samostalnoj Hrvatskoj i Sloveniji, nastavila je jaèati. U listopadu 1993. objavljen je prvi broj »Monteparadiso HC/punk zinea«, a drugi, ujedno i posljednji, objavljen je godinu dana poslije.- Prvi je broj natipkan na pisaæoj mašini iz 1930. Tekstovi su bili su vezani uz muzièku scenu i istoimeni festival. S bendovima smo razgovarali uživo, ali uglavnom je komunikacija funkcionirala preko pisama. Svatko bi odgovorio pa smo imali i intervju s grupom Yars, u kojoj je pjevao Šajeta, zatim Macabre, Disorder, MDC… U Monteparadisu smo radili kazete, ploèe i iz tog mladenaèkog bunta se stvorila jaka organizacija. Imali smo brdo energije koju je trebalo potrošiti, objašnjava Maske. - Danas ljudi ne èitaju fanzine jer sve mogu naæi na netu. Tada se tako promovirala nezavisna scena. Uz mene, fanzin je ureðivao Edgar Buršiæ, a u drugom je broju neke èlanke napisao Nikola Vojnoviæ. Naslovnicu prvog broja izradio je Tibor Mlaè, u dizajniranju drugog broja pomogao je Vladimir Dugandžiæ. Kao pozadina u listu služio nam je raster iz mapa za likovni odgoj, prisjeæa se Maske. Ljudi koji nisu radili za fanzin pomagali su u distribuciji i kopiranju jer su bili dio Monteparadisa i svi su se znali putem raznih fanzina u Hrvatskoj. Fric: Nismo htjeli kapitulirati pred ludilom »Èempress« nije bio glazbeni fanzin, a ureðivali su ga iskljuèivo Nenad Marjanoviæ Fric i Diego Bosusco Ptica, koji su tu to vrijeme svirali u Idijotima, i u vezi s tim Fric je u razgovoru s nama odmah nešto poželio rašèistiti:- Zbog »Èempressa« su KUD Idijoti dobili karakteristiku duhovitog benda, iako nisu bili niti smiješni niti satirièni. To nije bio projekt Idijota, a i Sale se od »Èempressa« javno distancirao, kaže Fric. Oni nisu koristili pisaæe mašine i fotokopirne aparate, veæ su »Èempress« radili na kompjuteru i tiskali u tiskari. Nulti je broj izašao 1993. godine, a na kraju je objavljeno šest brojeva plus jedan poseban za Dan ljudskih prava, koji se održavao u Puli, i zvao se »Nitko ne sme da vas bije«, a imali su i podlistak »Street«. S fanzinom je suraðivao i pokojni Johnny Montezaro, grafièki je urednik bio Darko Novak Dac, koji je danas u Jutarnjem listu, pisali su Petar Janjatoviæ, Vladimir Stakiæ, Boris Bjelica Bebetto, a jedan broj grafièki je pripremio i Mario Benèiæ. - Napravili smo »Èempress« zbog autorske potrebe za pisanim izražavanjem. Devedesetih je to bila obrana od onog nenormalnog što se dogaðalo. Nismo htjeli kapitulirati pred ludilom i to smo nastavili na Radiju Maestral. Vrlo malo toga je bilo o muzici, ali puno o politici, uz cinizam i satiru na raèun politike. Tada je trebalo imati hrabrosti to raditi. Bili smo poznati i po duhovitim malim oglasima, koji se i danas citiraju, kaže Fric. Zlajo: Od eksperimentalnog grind corea do punka, thrash metala i gothica - Fanzini su bili jedini protok informacija na underground sceni, prièa nam Zlatko Gotovac, koji je od proljeæa 1994. do jeseni 1996. godine uredio èetiri broja fanzina »Master Radiation Sickness Zine«, koji se bavio scenom od eksperimentalnog grind corea do punka, thrash metala, gothica itd. »Dobio bih novac za marendu i iskoristio ga za fotokopiranje«, prièa Zlajo.- U to vrijeme, kada nije bilo interneta, za informiranje su služili leci koji su se objavljivali u fanzinima, oni su bili glavni protok informacija, kaže. Gotovcu se u prvom broju pridružuje Branimir Benèik, a u drugom i Petar Æuriæ. Stalni suradnik bio je Valter Udovièiæ Fritz, a Gotovac je sve dizajnirao. »Morao si imati viziju, fotografije su se smanjivale u fotokopirnicama. Dio teksta se radio na kompjuteru, ali nitko kuæi nije imao printer, pa su kompjuterski napisani tekst tiskali u RTV servisu. Glavno pomagalo bili su pisaæa mašina, pero i tuš«, sjeæa se Gotovac. U to vrijeme razmjena kazeta koju su urednici fanzina htjeli recenzirati išla je putem obiènih pisama, što je bilo skupo pa su bendovima u pismima u kojima su od njih tražili te kazete slali novac. »Neke odgovore èekali smo i po pola godine, ali smo ih dobili, poput intervjua koji nam je dala tada kultna grupa Doom. Iako je tada postojala poštanska blokada izmeðu Hrvatske i Srbije, nekim smo èudom dobivali i izvještaje s jugoslavenske scene«, rekao je. U poèetku je »MRSZ« bio na hrvatskom jeziku, ali kako su dobivali pohvale od èitatelja izvan Hrvatske, prešli su na engleski, što su im neki zamjerili. Dok su pisali na hrvatskom, koristili su obièan, ulièni žargon koji je bio blizak njihovim èitateljima. »MRSZ« se u svom izvornom obliku ugasio, ali je nastavio kroz »Roštiljarku«, koju je Gotovac ureðivao na Radio Maestralu i kroz èasopis »United Forces«, za koji je neko vrijeme pisao. »MRSZ« je imao i svoje »malo dijete« »Stribyzine«, koji je bio èista zezancija jer je sve u njemu bilo izmišljeno. Prvi primjerak, original jedinog broja, imao je promociju, ako se tako može nazvati, kod vinarije na Vidikovcu, gdje ga je Maske èitao na glas. Moèibob: Pazinska scena Nije pulska scena bila jedina u Istri. U Pazinu je Vedran Moèibob objavio tri broja »Make a change fanzina« od 1990. do 1994. S njim je radio Saša Družeta i dosta ljudi iz Pazina.- Pazinska scena tada je bila dosta jaka. Organizirali smo koncerte i bilo je pet do deset aktivnih bendova koji su svirali od punka do metala. Fanzini su bili naèin komuniciranja. Osim toga, na Radio Pazinu vodio sam emisiju »S druge strane«, prièa Moèibob.
|
AKTUALNO
 |
|||||
