Južnjak
srida, 14. 11.
Baš san ponosan èa me sin nadmašija u sportskome pogledu. Ja san nazad 40 godin nastupija za juniore Zagreba kontra juniori Dinama, a on je danas igra kontra pravoga Dinama. Ivan mi ima prijatelja Zokicu, a Zokica igra za Južnjaka iz Svete Nedije na Hvar, pa ga je Zokica angažira da doðe branit za njih. A kako je Sveta Nedija raj na Zemlji, to se sva ova sportska gospoda dolazu tamo kupat i odmarat. I onda in naši Hvarani daju dobru spizu, poèastu ih onin svetin Plenkoviæevin vinon, i judi in u tome raspoloženju svašta obeæaju. Tako su in Colnago i Žaja obeæali da æedu in organizirat prijateljsku utakmicu kontra Hajduka na Poljud, i ovi iz Svete Nedije su ih uvatili za riè, i nisu puštali dok nisu nastupili.
Bit æedu tako ovo lito opili i Mamiæa, i ka rezultat toga veselja, evo su danas nastupili u Zagreb protiv Dinama, a koji je igra u najjaèen sastavu, ali bez reprezentativci Modriæa i Drpiæa. Evo èa mi je nakon susreta izjavija vratar Južnjaka Ivan Senjanoviæ: “Ma, biži, to nisu ljudi, to su zviri. Igralo in je šest Brazilaca, svaki može izist balun, a toliko su brzi da te na deset metri ostavu pet. Ma, di nan je pamet bila igrat protiv njih. Ja san branija drugo poluvrime, i uvatija san deset goli. A toliko je primija i Triva u prvo poluvrime. Eto, 20:1, pa se ti misli. More bit da bismo puno boje prošli da za nas nije nastupija Vedran Ljuba, najgori igraè Južnjaka svih vremena, i Zoran Svilièiæ koji nije puno daleko od njega.”
Ciloga san ga izjubija. Ol je to mala stvar nastupit kontra Dinama. I još in je zamalo jedan gol obranija.

Kneža
èetvtak, 15. 11.
Za sve je kriva Maja Weber. Ona je u onoga HT-a glavna za marketing, pa me zvala da buden njihov gost na prateæi brod za vrime Mrdujske regate. A kako je vanka puvalo, to san se sklonija u salon, i da se Mosor nije snaša, po Maji bi ostali i žedni i gladni. E, i onda je doša vlasnik toga broda, gospodin Ercegoviæ iz Krila Jesenica, i sta nan tumaèit da je on vlasnik najstarijega drvenoga broda na cilome Jadranu. Da se brod zove Kneža, i da mu je to ime da prvi vlasnik niki Botica iz Raèišæa na Korèulu, a da je Kneža niko malo misto kod Raèišæa.
I onda mi na tu jednu napisanu reèenicu stignu dva žestoka demantija. Prvi san veæ objavija u pretprošli broj, da je najstariji drveni brod Marija, a ne Kneža, a sad mi dolazi i pouka iz geografije, od nika dva besposlena penšjunanta iz Krvavice, koliko san ima razumit, zovu se Antiša i Nikša, da Kneža nije misto, nego otoèiæ. Sad mi još samo fali da mi gospoða Weber javi da ona nije u HT, nego u T-Mobile, pa da me skroz izludi. Nego, kome to more past na pamet davat demantije na ovo èa ja pišen? Neš ti èa su ovo tekstovi od životne važnosti. Puna van je novina razbojnika, lupeži, floèuni, lažnih obeæanja i manipulacija, i umisto da udrete po njima, vi se uvatili mene. Zašto mene?!¨Ja san samo citira gospodina Ercegoviæa, i umisto da udrete po njemu, vi sve svalili na moja nejaka pleæa.
Toliko ste me spizdili, da mi doðe da nagovorin Paviæa da preseli redakciju Slobodne u Dugopolje, u onu vukojebinu, pa æemo vidit kad æete me opet naæ.

Marin
petak, 16. 11.
Evo mi je došlo jedno pismo di je jedan gospodin prvenstveno izasra mene, a usput i našega urednika i još par kolega. Nema èa mi nije napisa. Da san titoista, komunjara, Jugoslaven, da san teleæi novinar, da godinama maltretiran svit svojin stavovima... Bilo je još lipi rièi, a ja san sve to èita, gušta i smija se. A najviše san gušta kad me citira: “Da samo znate kako je lipo punin imenon stat iza svojih rièi, nikad ne bi petavali roge ispod traveše”, i doda - a da ne biste mislili da vas se bojin, evo van moje puno ime i prezime, i broj mobitela. Èovik se zove Marin, a prezime i mobitel van ne dan.
Odma san ga nazva, èestita mu na graðanskoj hrabrosti, pa smo jedno 15 minuti æakulali. Uopæe nije bija žestok. I nije me izija. Zamjera mi da koju se gospu stalno vraæan u prošlost, da èa se mi imamo usporeðivat sa Srbijon, da nan se jebe za sve te zemlje bivše Jugoslavije, da neka se usporeðujemo i težimo europskim zemljama... Uèas smo usaglasili stavove. Jedan i drugi Hrvatskoj želimo sve najboje. Želimo da bude jedna lipa, draga, demokratska, evropska država. S tin da bi ja volija da bude i socijalistièka, a on komuniste ne more u štampu. Dozvolija mi je da se mogu siæat, da mogu spominjat pivaèe, igraèe, glumce, gradove i republike iz moje mladosti, a ja san mu se zakleja na Hajduka da ne težin politièkoj obnovi Jugoslavije.
Lako li je s pametnin sviton. Samo, ko æe sa svakin 15 minuti pizdit na mobitel.

Blato
subota, 17. 11.
Poèeja san gledat utakmicu Makedonija - Hrvatska, i baš san se ražalostija kad san èuja one zvižðuke na našu himnu. I onda san se pita - zašto? Èa smo van uèinili, s èin smo van se zamirili? Vi tamo, mi ovod. Od svih republika jedino s vama nismo granièili. Znaèi, karanja oko granic nema, pineze van nismo odnili, pucali na vas nismo (ajde, ubili smo onoga maloga isprid Banovine, ali to je bilo u žaru borbe), i koju nan sad gospu zvižðete? A to èa su nan posli vikali: “Ustaši, ustaši!”, more bit da oni mislu da je to nama drago. Jer, kad u Maksimir, za vrime reprezentativnih utakmic, po stadiona vièe: “Za dom!”, a druga polovica odrebatije: “Spremni!”, onda Makedonci mislu da se mi s tin ustaškin pozdravon dièimo.
Blato, samo blato! Pa san biža na Drugi di su Mel Gibson i Jodie Foster plovili Mississippijen i igrali poker za velike pineze. Ma, gleda san ja ti film i prije, ali raðe i repriza filma nego repriza blata.

Bura
nedilja, 18. 11.
Obožavan Dnevnik. A najdraža su mi javljanja s lica mista. To emisiji odma daje jednu težinu i autentiènost. Jer, jebi ti reæ: “Danas je zbog orkanske bure zatvoren Maslenièki most.” To je ništa. Govno. Šuplja fraza. E, ali kad ti vidiš izvještaj s toga mosta, ono kako bura dere, reporter se drži za stup, bura ga diže i on se su dvi ruke vata stupa, a noge poletile u ariju, i on na onome vitru vijori ka bandira, zubima se drži za mikrofon i usput javlja: “Dragi gledatelji, ovakvu buru ne pamte ni najstariji stanovnici ovog kraja”, e to je pravo novinarstvo, to je ono èa oèekujemo od Televizije, da nas slikon, jer slika je njezin forte, izvještava s lica mista, i da se na tome mistu zadrži najmanje deset minuti, tako da sa tri takva direktna javljanja pokrije cili Dnevnik, pa æemo onda bit fantastièno informirani o buri na mostu, o buži na cesti i o nesriæi na magistrali.
Pa kad nan dobro isperu mozak s tin pizdarijama, nikome više neæe past na pamet pitat o ... (ne smin - izborna je šutnja).

Pravda
prvidan. 19. 11.
Evo jedne opæenite prièe. Recimo da se glavni lik zove Nikša Grabovac, recimo da je radija u Dalmakomerca, recimo da san kod njega doma puno puti marendava, sidija u društvu Nike Piliæa i Meka Ercegoviæa, i recimo da san se danas odazva njegovoj molbi da mi se izjada. Ja san jija frigane kozice i pijucka crno vino, a Nikša je govorija: “Evo je prošlo 14 godin, a ja san i dalje na tuku. Još tamo 1993. su mi dali otkaz, jer bit æedu se pripali da bi ja, ka jedini nepartijac s visokon naobrazbon, moga ugrozit njihova direktorska mista, a otkaz su mi dali s obrazloženjen da dva dana nisan bija na poslu. Evo ti potvrde di se vidi da san ta dva dana bija u Hrvatsku ratnu mornaricu radi dogovora o formiranju ronilaèke jedinice. Potpis - Sveto Letica. I njima san je pokaza. Ali, kurac. Otkaz! Ja na sud i pet san godin èeka prvostupanjsku odluku. Presuðeno u moju korist. Plus odšteta.
Oni se žalili, pa san na drugostupanjsku odluku èeka još šest godin. Potvrðeno u moju korist. Plus odšteta. Pravosnažna. Iša san se naplatit, ali ne ide. Pri tri godine poèeja je steèajni postupak u firmu. Papila mujse. I sad, šta æu?! Tužit Republiku Hrvatsku jer su sve presude donesene u njezino ime, a ja, zbog njihove sporosti, osta bez pravde... Ej, slušaš li ti mene?! Ajme, on spava! Jo, koje si ti govno! Ja dušu otvaran, a ti spavaš?!”
Jebi ga, Nikša moj, kad prièaš davno poznate stvari. A i sam si kriv - vino ti je Božje, a glas ti je monoton.

Sever
utorak, 20. 11.
Evo se danas javija šef Sindikata Krešimir Sever i govori da ko god doðe na vlast da æe se morat suoèit s radnicima, i da sindikati neæedu dat onih 100 dana mira novoj garnituri.
Volin te prèevite sindikaliste. Volin kad nas branu ka tigri i ka lavi. Samo mi je žaj èa oni najbolje rezultate postižu u novine. A ko in je smeta sve ove godine djelovat? Nit ih ko vidi, nit ih ko èuje. Ima bit da je u njih stalno izborna šutnja.